О књизи: година / „Полина је урадила све како ју је научила тетка Ваља. Ноћ уочи Божића сама је наносила воду на купатило, како произилази из услова гатања. Такође је сама загрејала купатило и у дванаест сати увече ушла је гола. Напунила је лавор врелом водом, умочила у њега нову брезову метлу и рекла: „Моја вереница, кумче, дођи к мени!“ И тако три пута, сваки пут кад је извадила метлу и поново је умочила у топлу воду. Трећи пут је све у купатилу почело да шушти и бруји, а лавор с водом поче да се тресе, звецкајући и прскајући кипућу воду, као да се због нечега страшно љути. Метла се подигла и почела да прави разне переце све до плафона....»